Јене Хајнал: „Осећа се ново буђење у мађарској дијаспори у Војводини“ | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja Skip to main content

facebookinstagram

You are here

Јене Хајнал: „Осећа се ново буђење у мађарској дијаспори у Војводини“

Дан рођења Габора Бетлена, 15. новембар је Дан мађарске дијаспоре од 2015-е године. Овај дан је, упркос епидемиолошкој ситуацији, обележен и у Војводини, у складу са шватањем да када су ове заједнице још више изоловане од блока и матице, њихова заштита је посебно важна.

У каквом стању се налази војвођанска дијаспора? Питање смо прво поставили председнику Мађарског националног савета Јенеу Хајналу, а потом председнику Културног савеза војвођанских Мађара Арону Шутушу.
Јене Хајнал је оптимиста, упркос тренутној ситуацији, верује да ће мађарска дијаспора у Војводини опстати. 

– Бројчано опада не само дијаспора, него цела наша заједница у Војводини, па морамо да припазимо на све. Не само на Дан дијаспоре, него током целе године. Када изговоримо реч дијаспора, увек је то помало болно, али оно што је добра вест, јесте да сам ових дана, када смо слали нове бојанке, између осталог у Сремску Митровицу, Бачку Паланку, Кулу, Врбас или Вршац, видео да јако много деце жели учити мађарски. Човек у таквим ситуацијама осети да ситуација није толико безнадежна. Када су 60-их и 70-их година у тим насељима укинути мађарски разреди, веома брзо је кренула асимилација и због учења на српском језику је ослабљена или нестала свест о идентитету. Сада смо ипак сведоци новог мађарског буђења. Ако до сада и нису знали језик, сада га поново уче.

– Шта је томе разлог?

– Евидентно је да је предуслов двоструког држављанства, добијања мађарског држављанства да људи умеју проговорити на мађарском, да умеју комуницирати, али ја мислим да је важније да су људи шватили да је и овде добро припадати мађарској нацији. Нестаје осећај стида везан за мањинско битисање. Недавно смо били у Сремској Митровици, где смо видели управо то. Како смо пролазили улицом, наш водич је редом показивао куће и говорио да и ту станује неко са мађарским именом, и тамо, и тамо. Били смо изненађени, колико тога још треба да се уради у Срему! То вероватно није последица Тријанона, него датира од раније. Када је ова територија унутар Аустро-угарске монархије припала Хрватској, уведене су многе антимађарске мере, да би одстранили тамошње становништво. Последице осећамо и данас.
– У последње време је МНС обратио посебну пажњу дијаспори, сигурно ће бити тао и убудуће.

– Сада се ради на стратегији званичног коришћења језика и писма. Полази се од тога да живот у матерњем језику одређује човека. Управо због тога сваки елемент стратегије је усмерен на то, како можемо сачувати наш матерњи језик, како га подићи на виши ниво и како га користити у свакодневном животу, како можемо користити могућности које закон пружа и како се односимо према томе. У многим ситуацијама нису закони ти што утичу на нас, него окружење, када треба проговорити на мађарском, писати на мађарском, нешто решавати на мађарском. Фактор који нас спречава је у нама, њега треба да победимо и поносно прихватимо осећај, свест, могућност да можемо проговорити на мађарском, да као предузетник, на пример, назив и опис производа могу истаћи и на мађарском.

И Арон Шутуш, председник Културног савеза војвођанских Мађара је стекао утисак да мађарске заједнице у војвођанској дијаспори још нису одустале од борбе за опстанком:

– Живимо у свету када имамо за собом веома лепу деценију свести о идентитету, осећаја припадности нацији, а пред нама је веома леп век у знаку тога. Заједно и истим ангажманом треба стићи свуда, пазити и подржати сваку идеју, сваку жељу. Има веома много снаге у мађарским заједницама у расејању, умеју размишљати о будућности. Из тога сви можемо црпети снагу. У тим заједницама се оснивају културна друштва, поново се уче народни плесови …

– Где је било примера за то у последње време?

– У Падеју је поново кренуло организовање група за народне плесове у барем две генерације, али можемо навести и Остојићево, или Јерменовце у Јужном Банату, где је обновљено бављење фолклором. Ако само погледамо да су захваљујући Шамуу Кишу ове године хорови из Ковина, Панчева и Иванова припремили заједничку продукцију за смотру Дуриндо … Представљају једну огромну снагу, али не само на позорници, него шаљу поруку и данашњици и будућности, како леп заједнички живот умеју да остваре себи и својим потомцима чувајући националне вредности.

Ерне Немет

Извор: Vajdaság Ma, 16. новембар 2020.