Мањине незадовољне Нацртом измене Закона о националним саветима | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja Skip to main content

facebookinstagram

You are here

Мањине незадовољне Нацртом измене Закона о националним саветима

У Новој општини данас је одржан скуп на тему јавних консултација о радном тексту Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина, на коме су учествовали представници државе и мањина које живе у нашем граду.

Оно у чему су сагласни готово сви представници мањина је да нацрт закона уназађује постојећа мањинска права, а највеће критике односиле су се на употребу српског језика у актима националних савета, деполитизацију њихових чланова, смањење надлежности над образовним и културним установама, као и то да убудуће неће моћи да дају предлоге већ само мишљење о појединим одлукама.

Представници Мађара незадовољни су највише због тога што је предложено да се записници са седница и други материјал, поред њиховог морају водити и на српском језику.

- Ако Устав каже да сваки народ може да прича на свом матерњем језику, онда се то коси са предлогом да се све доставља на српском језику – сматра Арон Чонка, председник Демократске заједнице војвођанских Мађара. - Ми сматрамо да су понуђена решења у овом преднацрту, односно радној верзији заправо корак у назад зато што се она културална аутономија и њен излог овим прегледом заправо урушила.

Ипак, да још увек има времена да се нацрт закона поправи сматра Михаљ Њилаш, представник СВМ и Покрајински секретар за образовање и националне мањине.

- Пре свега треба јасно дефинисати статус националних савета, и стату чланова да се тачно каже којим правима располажу, да се јасно дефинишу права у смислу одређивања установа од значаја за националну мањину, по којим критеријумима се опредељују и  на који начин национални савети учествују у управљању установа. Ту има недоречености и у складу са одлуком У ставног суда и Уставом – додаје Њилаш. - Овај текст има  доста мањкавости и треба јасно изнети који су недостајући елементи. Као припадник СВМ и политичар и заступник мађарске националне мањине, желим да поправимо и активно ћемо учествовати у изменама. Има сувише казнених одредаба које су по мени непоребне, недоречености око слања записника и осталих обавеза, односа државе и националног савета, финансирања...

Предложеним нацртом нису задовољни ни Хрвати, нарочито због тога што мањине нису биле довољно укључење у његово стварање.

- Цео процес није био довољно инклузиван и није било партнерског дијалога између оних који су састављали закон и националних мањина. Нацрт се своди на усклађивање са одлуком Уставног суда и прецизирање правних празнина и умањење стечених мањинских права – истиче Мартин Бачић, председник Хрватског националог вијећа. - Национални савети су до сада давали предлоге, а сада ће само мишљење о расподели средстава по конкурсу за информисање. То је предвиђено Законом о јавним медијима и уместо да се он прилагоди Закону о националним саветима, имамо обрнуту ситуацију. Када су у питању установе културе од посебног значаја за мањине, раније је било да сваки национални савет предлаже свог члана у УО, сада сви предлажу једног заједничког. Посебан апсурд је да се казнене одредбе за непоштовање закона тичу само националних савета, али не и државе.

Савез бачких Буњеваца сматра да простора за разговор на ову тему има, али не на начин како је предвиђено у радном тексту Нацрта Закона. Посебна замерка односи се  на одредбу по којој чланови руководства политичких странака националних мањина не могу бити чланови националних савета.

- Политичке странке националних мањина су Законом уређене. Оне постоје у складу са Законом и уколико су регистроване и постоје у складу са Законом, наравно да имају право да учествују на изборима Националних савета - објашњава Мирко Бајић, председник СББ.

Према речима државног секретара Ивана Бошњака, при изради нацрта измене закона водило се рачуна о одлукама Уставног суда, који је још 2014. оспорио поједине одредбе законе које се тичу управљања у школама и установама културе.

- Национални савети су добили коначну своју дефиницију, односно пуну правну формулацију, а као такви ентитети у нашем систему имају могућност да предлажу али немају могућност да одлучују у другим мерама осим да спроводе сопствена овлашћења која су везана за поједине делове система - објаснио је Иван Бошњак. - Оно што смо узели у обзир везано је за рационалне и боље управљање финансијама што на је сугерисано и даљу деполитизацију.

Закон о националним саветима националних мањина требало би да се нађе у Скупштини Србије у првом кварталу наредне године. Поред овог Закона биће измењени и Закони о службеној употреби језика и писма и Закон о заштити права и слободе националних мањина и након тога, очекује се да овај пакет од три Закона буде усвојен.

Извор: www.subotica.com