У јуну претпрошле године Национални савет мађарске националне мањине усвојио је званичну стратегију употребе службеног језика и писма за период од 2021. до 2026. године. Заједничка је одговорност створити услове под којима заједница може да задржи свој матерњи језик и национални идентитет, речено је пре више од годину и по дана. Рамона Тот, чланица Извршног одбора националног савета задужена за употребу службеног језика, је говорила за наш лист о започетим активностима у оквиру стратегије, заустављању губитка језика и практичној примени принципа сразмерног запошљавања.
Међу основне циљеве стратегије употребе службеног језика и писма Националног савета мађарске националне мањине спада и дугорочни опстанак мађарског језика у Војводини и одржавање мађарског језика у свим областима употребе и функционалности. Наведеним циљевима је додато више мера. Шта је од тога спроведено или почело да се спроводи од усвајања стратегије?
– Готово све мере стратегије за употребу језика и писма Националног савета мађарске националне мањине карактерише континуитет, па се не може рец́и да смо достигли зацртани циљ, пошто је активност константна. Наш задатак је да пробудимо националну самосвест у будуц́им генерацијама. Очување идентитета је главни циљ. Као резултат мањинских и језичких законских прописа, мађарски језик се може користити у свим областима друштвеног живота, како у образовању, у установама културе, у јавном информисању, тако и у јавној управи, у раду у покрајинским и републичким скупштинама, или код јавног бележника. Стално радимо на томе да образовне институције на мађарском језику опстану, а где је потребно, проширимо или отворимо потпуно нову групу. Веома је важно да грађани који говоре мађарски језик могу да пронађу информације на мађарском језику, и то на дневном нивоу. Ову могућност не треба одузимати грађанима. Јавно информисање на мађарском језику постоји вец́ дуго и надамо се да ц́е још дуго опстати. Покушавамо да подстакнемо грађане да се усуде да користе своја језичка права, односно да захтевају вршење администрације на свом матерњем језику. Национални савет мађарске националне мањине је у више наврата организовао усавршавање за општинске или друге службене преводиоце, чији је један од главних циљева да се преводиоци упознају и међусобно се повежу, јер се свакодневно могу јавити различита питања током, или везано за администрацију. Ми смо у процесу развоја веб странице, односно апликације за паметне телефоне, који се зове „Жебтикер” (Огледало у џепу). Свако ко жели да врши администрацију на мађарском језику, а евентуално наиђе на препреку, може пријавити случај уз помоц́ ове апликације, са скоро једним или са два клика на дугме. На овај начин Национални савет мађарске националне мањине може брзо да буде информисан о кршењу права грађана.
Шта показује искуство, какав је однос државних органа и институција према примени обавезујућег законодавства које се односи на службену употребу мађарског језика? Где су највец́и недостаци?
– Искуство показује да се однос државних органа и институција према службеној употреби мађарског језика веома разликује. Постоје институције и државни органи који стално траже мишљење Националног савета мађарске националне мањине у вези са једним новитетом или преводом, али има и оних који не захтевају нашу сарадњу. По мом мишљењу, највец́и недостатак је то што превод није уједначен у случају појединих формулара и образаца, а у неколико случајева преводи су нетачни. Желели бисмо да решимо овај проблем стварањем јединствене базе података. У њему би се нашли преводи основних докумената, односно свако би им могао приступити, па их преузети. Што се тиче употребе мађарског језика, такође је важно нагласити, пошто је мађарски матерњи језик за више од два одсто становништва у Србији, грађани који говоре мађарски могу се обратити и републичким органима на свом матерњем језику, чак и ако живе на подручју где се мађарски језик не користи званично. У том случају имају право да траже одговор на мађарском језику. Грађани често нису свесни својих права и не искористе ову могућност.
Последњих година, у процесу законодавства, било је могуц́е обезбедити правну позадину, захваљујући којој је сразмерно запошљавање постала реалност. Међутим, према наведеном, и даље постоји проблем у попуњавању појединих радних места, на пример у правосуђу или јавној управи, делом и због тога што нема довољно запослених који говоре мађарски, а имају одговарајућу стручну спрему. Које мере су до сада предузете да би се унапредило сразмерно запошљавање и које би даље мере биле потребне у будућности?
– Овај проблем је најизраженији у мањим општинама, у расејању, а односи се на то, што нема довољно мађарских радника са одговарајуц́им стручним квалификацијама. Поменути феномен постоји вец́ дуже време. По завршетку високошколских студија, дипломци се ретко врац́ају у родни град или се селе у општину која им је „страна“, чак и ако постоји прилика за посао или би могли да раде на свом матерњем језику. У вец́ини случајева млади остају у вец́им градовима и тамо оснивају породице. После тога веома тешко мењају место становања, чак и ако не могу да нађу посао у својој струци у „великом граду”. С тим у вези, желела бих да истакнем један од основних услова пријаве за упис у Студентски дом „Европа” у Новом Саду, као и Војвођанског правног стипендијског програма: примљени студент мора да ради у Србији три године на радном месту које одговара његовој квалификацији по завршетку студија. Након завршених студија, можемо понудити могућност да прикупимо биографије дипломаца, а ако општинска управа, школа или слична установа укаже да јој је потребан квалификован радник на одређеном месту, лако можемо сазнати да ли има радника у Војводини који испуњавају прописане услове, а вољни су и да раде у тој области.
Како појачати привлачност мађарског језика, пре свега у расејању, где је, према вашим претходним изјавама, губитак језика посебно изражен?
– Двојезичност и језичка размена су, пре свега, природна појава у подручјима у расејању, али се губитак језика мора спречити. Ако ослаби осец́ај идентитета појединца, престаје и везаност за матерњи језик. Изнад свега, неопходно је одржати образовне институције у животу и модернизовати их, како родитељи не би уписивали своју децу у одељења, групе на наставном језику, који није мађарски, наводећи недостатке у том погледу. Подршка културних домова и цивилних организација је подједнако важна, који кроз различите програме и догађаје имају одлучујућу улогу у очувању идентитета. У насељима у којима није могуц́е организовати образовање на мађарском језику, културним друштвима треба дати још вец́у улогу, јер само оне могу да организују различите програме за овдашње грађане припаднике мађарске мањине. У том контексту мислим, на пример, на неговање језика, или на радионице рукотворина које су важне са становишта очувања традиције, на подучавање народних игара, на обележавање значајних јубилеја који су одлучујуц́и са становишта мађарства. Мора се проценити ситуација, односно какви су садржаји потребни грађанима датог насеља, а Национални савет мађарске националне мањине ц́е то подржати. Други велики задатак је обезбеђивање нове генерације. Многи људи забораве на ово, па се може десити да се током једног избора нових људи суоче са чињеницом да нема ко да настави рад у тој заједници. Као резултат тога, удружења и цивилне организације могу престати да постоје, иако су њихове активности од вредности за друштво. Циљ је једноставан: попуна мађарског интелектуалног слоја, је опстанак националне мањине.
Извор: Мађар Со, 27. фебруар 2023.