Опстанак променом гледишта | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja Skip to main content

facebookinstagram

You are here

Опстанак променом гледишта

Ако узмемо у обзир само структуру буџета међу четири области Националног савета мађарске националне мањине, после образовања, култура је друга по важности. Очекује се да културна стратегија буде усвојена до краја ове године, рекао је за наш лист о изради овог документа, о истраживачком раду на терену, процени ситуације, као и о проблемима културних друштава Рихард Хуђик, члан Извршног одбора националног савета задужен за културу (на слици).

Докле сте стигли ​​у процесу припреме културне стратегије?

– Израду културне стратегије за период од 2023. до 2028. године започели смо теренским радом, прикупљањем података и емпиријским истраживањем. Обилазимо поједине мале заједнице, односно локалне самоуправе и насеља. У првом кругу разговарамо са представницима културних друштава и цивилних организација. Касније ћемо се консултовати са руководиоцима мреже образовних и културних установа чији је оснивач или суоснивач држава или локална самоуправа, или су од посебног значаја. Тек смо почели да припремамо културну стратегију, пошто не радимо по већ постојећим концептима. Центар за образовање, истраживање и културу војвођанских Мађара има публикацију која садржи изузетно значајан скуп података и анкету. Где год могу, одем у посету, ради упознавања културних удружења и развијања личних односа. Свако може слободно и независно да изрази своје мишљење, као и да пријави типичне потешкоће и конфликте. У пракси, ови састанци изгледају тако, да позовемо представнике датог насеља и цивилних организација које делују у његовој околини, и послушамо извештаје о њиховим активностима, као и њихове идеје о могућностима развоја. Добра теренска анкета је она у којој се развија смислен дијалог, у оквиру којег заједно разговарамо о добрим и лошим праксама, као и о проблемима, и тражимо решења за њих. Захвалан сам што могу да учествујем у овом процесу, јер можемо да упознамо непосредну реалност наших културних удружења.

Каква је ова реалност, и да ли постоје запажања и проблеми, која се понављају?

– Свако насеље има специфично социо-културно окружење, али због природе теме, нека питања се понављају. Упознали смо много лепих прича, али сматрам да има много песимизма, и да чашу често видимо као полупразну, иако је напола пуна. Потребна је промена фокуса и гледишта да бисмо решили наше проблеме упркос нашем сиромаштву и беди. Из ове перспективе, на располагању су бројне могућности, али само ако улогу добију они људи који активности удружења сматрају својом. Када говорим о промени перспективе, не мислим на аутосугестију. Морате се суочити са чињеницама и препознати могућности за подстицање развоја. Не говорим о ружичастој магли, верујем да заиста има људи, који могу да утичу на друштво, као квасци. Они имају визију и спремни су да раде на остварењу заједничког циља чак и без новца. Не да би испунили различита очекивања или идеологије, вец́ слободно и са задовољством. Својим ентузијазмом умеју да окупе људе око себе, односно стварају заједницу. Са ове тачке гледишта, личност има суштинску улогу у формирању заједнице. Небо је заједница, не постоје појединци, него смо у заједници. Зато су културна удружења важна, јер стварају шансу за стварање, а потом и одржавање заједница. Што се тиче сличних потешкоћа, као што су седиште, проблеми са складиштењем или проблеми са попуњавањем чланства.

Како би се поменути проблеми могли отклонити?

– Ако говоримо о питању седишта, на пример, решење се може нац́и у сарадњи, чак и са локалним културним центром или библиотеком. Наравно, ово поставља многа питања, јер став да „два гајдаша не могу да стану у једну кафану” (мађарска пословица) произилази из људске природе. Она културна друштва која имају седиште могу се суочити са изазовима у погледу одржавања у недостатку стабилног финансирања – чак и кроз редовну уплату чланарине. Ако постоји општинска или државна подршка, онда је нешто једноставнија ствар. Културна друштва не могу да имају приход, јер онда не могу да конкуришу. С друге стране, ако се на сваки позив конкурише њих пуно, и ако желимо да свакоме дамо нешто, онда није извесно да ц́е дато удружење успети да у потпуности реализује своје идеје. Стога је важно нагласити да цивилну организацију оснивамо јер желимо да створимо заједницу. Ако то раде људи, квасци друштва, не шкргућући зубима, вец́ који и поред неуспеха иду напред, онда могу да настану неке веома лепе приче, где можемо да узмемо за пример Бачку Тополу, Торњош или Фекетић.

У чему је тајна успеха културног друштва и удружења поменутих насеља?

– Веровање да се вредност преноси на следец́у генерацију. Баве се културом ради ње саме. Генерално, ова удружења се баве очувањем традиције, имају секције за прављење рукотворина, хорове народних песама, ансамбле народних игара, цитерашке бендове.

Ако се не варам, културна друштва имају своја седишта у поменутим насељима...

– Да, вец́ина их има, али постоје културна друштва и цивилне организације које „молбом улазе” у туђе просторије. И то је у реду. Понављам, ако у датом насељу постоји особа која жели да формира заједницу и верује да је то могуц́е, онда о тим питањима и не размишља. Онај човек, који као квасац утиче на друштво, је незаменљив не само за одређено удружење, вец́ и за сарадњу културних друштава датог насеља или краја. Принцип сарадње између различитих удружења треба подржати на сваки могуц́и начин. Нек покушају да људским тоном да разговарате са једни другима, нек седну да разговарају и нек покушају да иду заједно. Различите организације пливају једна поред друге као рибе у мору културних удружења и покушавају да опстану. Свакако много помаже ако постоји институција са подржавајућим, прагматичним и рационалним ставом, као што је библиотека, музеј или културни центар датог насеља, а која има запосленог који се овим бави. На војвођанском нивоу, огромна помоц́ удружењима су активности Културног друштва војвођанских Мађара и Завода за културу војвођанских Мађара.

Какав би требало да буде пут на коју би стратегијом поставили културу?

– Стратегија треба да се односи на визију где желимо да идемо и какву визију имамо за ову заједницу. Ово не би требало да буде изнуђена ствар, потребна је позитивна, напредна и конструктивна визија. Суочавајући се са реалношц́у и изазовима у међувремену. Неопходан је пратећи документ, који представља креативан став и служи као водич. И у култури смо принуђени да прихватимо оквире у којима живимо, да морамо да се ослонимо на себе. Да прихватимо да морамо да бирамо на основу вредности, јер вредности одређују наше свакодневне поступке. Не желимо да ова заједница нестане, вец́ да је стабилизујемо да вредност за живот у овим крајевима – о овој визији је неопходно говорити. Нацрт стратегије ц́е, надамо се, бити стављен на јавну расправу око септембра, односно биц́е објављен на сајту националног савета, а јавне расправе биц́е организоване на 5 локација. Конструктивни коментари са јавне расправе биће уврштени у стратегију.

Извор: Мађар Со, 15. март 2023.