„Стратегија образовања за наредних шест година мора да буде спој безброј добрих искустава из прошлости и програма усмерених на задовољење потреба будућности”, изјавила је Татјана Варју Потребић, чланица Извршног одбора задужена за образовање, у вези са предстојећим доношењем образовне стратегије Националног савета мађарске националне мањине, са којом смо детаљније разговарали о неким од планираних нових програма, али смо се дотакли и теме учења српског језика.
Недавно је одржана изложба високог образовања Еду-експо у суорганизацији са националним саветом, какви су први утисци?
– Сада још сумирамо, као што то вреди радити увек након завршетка задатака вец́их размера. Процењујемо шта је било корисно и стога вредно очувања, као и шта би требало делимично изменити или потпуно преобликовати. Изложбу бих оценила успешним, пошто смо се успели обратити средњошколцима. Многи ученици четвртог разреда до сада су се већ определили где желе да наставе школовање, али ако смо успели да било коју од високошколских установа у Војводини учинимо привлачном само неколицини од њих, онда ова манифестација се може назвати успешном. Ове године смо се обратили и факултетима који до сада нису учествовали на овој изложби високог образовања, попут Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Наравно, још имамо коме се обратити. Од ове године, Еду-експо ц́емо организовати на почетку школске године, а ове године 13. септембра. Ова образовна изложба ц́е трајати два дана, а другог дана ц́емо представити средњошколске могућности на мађарском језику у Војводини за ученике осмих разреда основних школа.
Како сада стоји образовна стратегија и на које принципе се ослања?
– Још радимо на нацрту који је припремио претходни састав националног савета. Трудимо се да задржимо циљане програме, као и да у документ уградимо важније задатке и елементе. Стратегија образовања за наредних шест година треба да буде спој безброј добрих искустава из прошлости и програма усмерених на задовољење потреба будућности. Према мојим надама, јавне расправе можемо да организујемо крајем пролец́а, а након финалних дорада, национални савет ц́е стратегију донети крајем прве половине ове године. Један од примарних задатака националног савета је да подржи даље школовање и просперитет у домовини. Трудимо се да реализујемо програме који подстичу основце да наставе средњошколско школовање у својој земљи, док бих у погледу помоц́и студијама високог образовања истакла различите конкурсе и стипендије, као и припрему за пријемни испит, као и допунски курс српског језика. Наше средње школе и гимназије су конкурентне, али планирамо да додатним програмима појачамо њихов ниво квалитета. Постоји један програм који бих желела да поменем у сваком погледу, важност овога је вец́ истакнута, можда може да постане што истакнутији елемент стратегије која се припрема, то је програм каријерне оријентације. Проширење и јачање система ученичких домова је такође од суштинског значаја у смислу унапређења даљег школовања у земљи и очувања наших средњих школа, али је циљ и модернизација дигиталне опреме образовних установа и унапређење дигиталне писмености ученика и наставника. У плановима је и проширење педагошко-психолошког саветовања на мађарском језику, у Кањижи вец́ ради логопедска, као и психолошко-педагошка служба.
Према којим идејама би се развијао програм каријерне оријентације?
– Каријерна оријентација мора бити ојачана у основним школама. Иначе, имам навику да говорим да каријерна оријентација почиње у вртиц́у, јер васпитачи већ уочавају специфичне способности и таленте деце. Изузетно важну област каријерне оријентације је креатор програма поверио на савест разредних старешина. Министарство је пре десет година најавило двогодишњи тематски пројекат који је финансирала Немачка, али је имао исту судбину као и други слични пројекти: активност је трајала до утрошка новца за пројекат. У овом периоду обучавали смо такозване менторе каријерног вођења широм Србије. Интензивније су радили са ученицима седмих и осмих разреда основних школа, обилазећи фабрике и разне установе. Циљ је био да ученици успешно изаберу средњу школу или гимназију. Пре десет година програм је био уведен у све основне школе у држави, али је наставницима било препуштено да одлуче ко ц́е и како њиме да се бави. Према мојим сазнањима, то је у неким школама мртав програм – није било времена за програм, или није било наставника који би га преузели. С друге стране, постоје школе у којима је, на пример, школски педагог или школски психолог који ради у стручној служби сматрао да је ова активност ствар његове савести, па је зато програм уградио у редован рад са ученицима. Морамо добро да размислимо о каријерној оријентацији. Верујем да ц́емо, ако сада будемо способни и вешто планирамо, моц́и да уђемо у основне школе од септембра ове године. Према плановима, током лета ц́емо посетити наставнике који ц́е моц́и одвојено да се баве каријерном оријентацијом. Ово ц́е ученицима користити у сваком погледу.
Колико подстицаја програм каријерне оријентације може имати у смислу задржавања ученика у земљи?
– И даље би постојала опасност од наставка школовања у иностранству. Истовремено, сматрамо да уколико се, тамо где је то примерено, редовно ради са децом од петог до осмог разреда основних школа, а да се тема стално скрец́е на пажњу родитеља, који заједно са ученицима препознају да се стручњаци баве ученицима, који њихову будућност сматрају личним успехом, формираће се узајамно поверење. Узајамно поверење између стручњака и родитеља, односно између ученика и наставника је одлучујуће, јер доприноси томе да родитељи и ученици дају кредибилитет саветима наставника у вези са избором каријере, као и саветима у вези са избором образовних институција у домовини.
Познавање српског језика је у одређеним случајевима неопходан за даље школовање, али касније при запослењу је свакако неопходан. Истовремено, чини се да познавање српског језика међу младима војвођанских Мађара, посебно у срединама са већинским уделом мађарског становништва, и даље није задовољавајуће, упркос раније спроведеним мерама реформи и програмима националног савета. У разговору са децом и адолесцентима често се стиче осец́ај да не желе да уче српски језик јер „не воле то”. Које би друге мере биле потребне?
– У свакој земљи прикладно је знати и говорити државни језик, јер иначе не можемо бити конкурентни. Осим тога, без познавања државног језика не можемо да се залажемо за своја права, и типично је да се држимо по страни, јер смо несигурни. Као житељка Кањиже, могу да се поистоветим са ситуацијом у срединама са већинским мађарским становништвом. Нажалост, као резултат штетних процеса протеклих 25-30 година, мађарска деца нису учила српски, а српска мађарски. Некада то није био случај, учили су једни другима језик играјући се, дружећи се, бавећи се спортом. Сматрам да је то било здраво и сврсишодно. Требало би да вратимо природну атмосферу у којој друштво препознаје да што више језика човек зна, то је вреднији. Допунски курс српског језика националног савета првенствено је намењен онима који ц́е своје високошколске студије започети на српском језику, али су то студенти чије је познавање српског језика вец́ на таквом нивоу да се усуђују да наставе даље школовање на нематерњем језику. По мом мишљењу, требало би се преиспитати зашто се у вртиц́има – посебно у срединама са већинским мађарским становништвом – деци нуди, на пример, само образовање на енглеском језику, док се то не ради у погледу српског језика. Верујем да би унапређење језичких вештина предшколаца, на пример уз помоц́ националног савета, било изузетно корисно. У основним школама српски језик је део наставног плана и програма, међутим, по мојој процени, или би требало изменити уџбенике или издати допунске уџбенике. Када дете стигне у средњу школу, његово познавање српског језика треба да буде на истом нивоу као и знање енглеског, односно да буде бар на конверзацијском нивоу.
Извор: Мађар Со, 8. март 2023.